Kako započeti ili unaprediti Agile karijeru (3) – kako da odabereš sledeći korak?

U prethodnomim blogovima ove mini serije pokrili smo (1) tvoju motivaciju i zašto je bitna za uspešnu i ispunjavajuću karijeru, i (2) kako da odrediš koja Agile uloga je za tebe i koje grupe veština treba razviti da bi bio uspešniji u toj ulozi.

U ovom blogu pokrivamo kako odrediti stepen svoje veštine ili znanja, i na osnovu toga napraviti odgovarajući korak u razvoju svoje karijere.

Zašto je važno odrediti stepen veštine

Različiti stepen veštine traži različiti tip učenja odnosno pristup razvoju veština. Kada ne uparimo stepen svoje veštine sa odgovarajućim učenjem onda naučimo malo i razvoj veština traje dugo. Evo primera kako ljudi reaguju u tim situacijama:

• Na onom treningu / vebinaru nisam ništa naučila, sve to već znam. Reci ti meni kako to da primenim u mom timu.
• Čovek mi priča kao da sam potpuni početnik.
• Čoveče, objasni mi kao debilu!
• Objasnio sam junioru sve principe i on opet ne kapira.
• Senior je pričao puno, sve neke apstrakcije, a ništa konkretno. Šta tačno treba da uradim? Daj korak po korak.

U ovim primerima vidimo da stepen trenutnog znanja i znanja koje se dobija nije adekvatan: praktičar želi više primenjivog znanja nego što trening nudi, instruktor objašnjava veštom praktičaru kao da je početnik, početniku neko objašnjava kao da već ima puno znanja, senior daje vodilje (principe) za odlučivanje juniors koji traži jednostavna uputstva da ih sledi.

Rezultat je smanjeno učenje ili napredovanje i time duži period razvoja uloge.

Kako odrediti stepen veštine

Postoji više skala za određivanje stepena neke veštine, ja volim Drejfusov model sticanja veština.

Sa leve strane vidimo kako se različiti stepen veštine odražava na stepen odgovornosti, a sa donje strane vidimo kako se odražava na potrebe i sposobnosti onog ko veština stiče.

Da uzmemo seniora i juniora iz prethodnog primera. Junior traži jasne instrukcije (šta tačno da radim? korak po korak), a senior daje principe. Junior je na Novice nivou, a senior podučava na Competent nivou. Kako junior trenutno nije spreman za taj stupanj učenja, izostaju rezultati (a imamo i lošiji mentor-učenik odnos).

Primeti i da junior odgovornost stavlja na proces (korak po korak ću pratiti uputstva) što je takođe karakteristika Novice nivoa.

Dakle, na osnovu svojih potreba i sposobnosti (donji deo dijagrama) i odgovornosti za uspeh primene veštine koji osećaš (levi deo dijagrama) možeš odrediti svoj stepen veštine. Evo kako to pomaže u izboru učenja.

Odabir sledećeg koraka na osnovu stepena veštine

Ugrubo, sticanje veština možemo podeliti u tri nivoa:

• Svesnost i usvajanje veština – razvoj svesti o postojanju veštine, sticanje osnovnih sposobnosti.
• Usavršavanje veština – dozirano i ciljano učimo veštinu, obično ugledajući se na iskusnije (mentor)
• Fleksibilnost veština – primena veština u različitim kontekstina uz razvoj visoke samostalnosti u radu.

Za početne stepene veština sticanje znanja je najbitnije i tada treninzi najviše pomažu u razvoju. Za srednje stepene veština je potrebno razviti sposobnost primene znanja u praksi i tu najviše pomaže mentoring. Za kraniji stepen veština najbitnije je izložiti se raznovrsnim iskustvima i time naučiti kako da svesno primenimo veštine – tu najviše pomaže koučing.

Koje veštine su ti trenutno u fokusu za tvoju Agile ulogu? Na kom si stepenu sada? Šta bi najviše ubrzalo tvoj razvoj?

Šta dobijam koučingom ili mentoringom?

Svakako da možeš samostalno da razvijaš svoju karijeru. Kouč / mentor svoje iskustvo i umeće stavljaju u službu tvog specifičnog puta razvoja i stila učenja čime dobijaš:

• brži razvoj karijere
• efikasnije učenje
• podršku tokom razvoja
• veću svest potrebnih veština

Poslednje dve stavke su naročito korisne u borbi sa Daning – Kruger efektom: ljudskom tendencijom da mislimo kako znamo puno kada najmanje znamo o nekoj veštini i padom samopouzdanja kada otkrijemo koliko još imamo da učimo.

Za Agile uloge, Agile / Scrum koučevi (koji su obično i mentori) su još efikasniji jer poseduju široku lepezu iskustva i znanja za Agile uloge, dok recimo profesionalni kouč često ima dublji nivo znanja psihologije i slično znanje u veštinama komunikacije, ali nema toliku širinu veština i iskustva koju Agile uloge traže.

Važno je znati i da postoje razne škole i sertifikaciona tela za Agile kočing, pa vredi ispitati koje sertifikate i kakva iskustva kouč ima – naročito ako tražiš mentora jer ta osoba treba da ima više iskustvo u Agile okruženju u određenoj Agile ulozi.

Zaključak

Za efikasan razvoj veština i karijere je bitno odrediti trenutni stepen sopstvene veštine kako bi mogao da odabereš najbolji tip učenja za unapređenje te veštine. Ukoliko želiš brže učenje, koučing i mentoring ti mogu pomoći u tome.

U narednom, finalnom blogu ove mini-serije sumiraću sva tri dosadašnja bloga i podeliti svoje lično iskustvo: razvoj od diplomca ETFa do sertifikovannog Agile kouča.