Mentorstvo – šta je to, treba li mi, da li se plaća?

U radu sa organizacijama i pojedincima, često se susrećem sa dilemama oko mentorstva. Kako bih pomogao, u ovom blogu pišem o najčešćim temama sa kojima sam se susreo:

• šta je mentorstvo?
• vrste mentorstva
• treba li plaćati mentorstvo?
• treba li meni mentorstvo?
• kako da izaberem mentora?

Šta je mentorstvo?

Mentorstvo je odnos između iskusnije osobe (mentora) i manje iskusne osobe sa ciljem prenosa znanja, veština i načina razmišljanja u određenom profesionalnom domenu na manje iskusnu osobu. Mentor je stručnjak u datom profesionalnom domenu. Efektna mentorstva su zasnovana na slobodnoj volji tj. izboru.

Šta ovo praktično znači? Stručnost u profesionalnom domenu znači da na primer Agile kouč sa puno iskustva u Scrum Master ulozi, ali sa manje direktnog iskustva u ulozi Vlasnika proizvoda (Product Owner) može efektno biti mentor Scrum Master-ima ali ne i Vlasnicima proizvoda. Vlasnike proizvoda može trenirati ili koučovati, ali ne i efektno mentorisati.

Zasnovanost na slobodnoj volji znači da si ti nekog prepoznao kao mentora tj. stručnog u određenom profesionalnom domenu i želiš da učiš od te osobe. Ovo je ključna komponenta za tvoju otvorenost pri učenju i usvajanju obrazaca razmišljanja od mentora. Na poslu se često susrećemo sa mentorima koji su „dodeljeni“. Ukoliko se ne uspostavi poverenje i poštovanje između mentora i kolege kojem je dodeljen, onda nema ni pravog mentoring odnosa pa samim tim ni rezultata.

Koje vrste mentorstva postoje?

Mentorstva bismo mogli podeliti po formalnosti i profesionalnosti odnosa (u smislu plaćanja).

U formalnom mentorstvu se obe strane zvanično dogovore da stupe u mentorski odnos definišući trajanje mentorstva, ciljeve, učestalost viđanja. Neformalna mentorstva često podsećaju na prijateljski odnos, sastajanja su uglavnom ređa, u neformalnom okruženju ili situaciona (na primer iskusniji kolega je primetio da se oko nečega mučiš pa je ponudio da pomogne i objasni kako da priđeš problemu).

Profesionalno mentorstvo je ono za koju je mentor plaćen tj. mentorstvo je profesija ili deo usluga. Često smo nesvesni da je mentorstvo plaćeno ili da je uopšte mentostvo. Na primer, mentorstvo je uobičajeni deo senior uloga na poslu. Kroz posao ćeš učiti od seniora (mentorisaće te, u početku formalno, kasnije neformalno). Taj senior je za to plaćen svojom platom. Neplaćeno mentorstvo u organizacionom kontekstu je obično pro bono tipa.

Nezavisno od kompanije u kojoj radiš, kao pojedinac se možeš dogovoriti sa nekim da ti bude mentor – bilo da plaćaš ili ne. Najčešće su neplaćena mentorstva neformalna, a plaćena formalna – mada se linija zamagljuje kada profesionalni mentor radi pro bono, ili kada nam mentorstvo plaća neko drugi (firma, fondacija, institucija…).

Treba li plaćati mentorstvo?

Hm… zavisi. Hajde da vidimo šta je potrebno za mentorstvo. Da bi neko bio mentor mora imati iskustvo i znanje za šta je svakako potrebno uložiti vreme, trud i novac. Ako mene neko mentoriše, ja efikasnije ulažem svoju energiju i manje trošim svoje vreme jer me neko vodi na mom profesionalnom putu (šta učim, kada, zašto, kojim redosledom…). Dakle mentor je morao da uloži da bi bio mentor, a ja uštedim ako sam mentorisan. Uz to mentorstvo je i usluga, a one se plaćaju.

Od čega onda zavisi da li treba platiti mentorstvo? Pa od samog mentora, tebe i okolnosti. Mentoru kome je mentorstvo dopunska aktivnost (finansijski ne zavisi od toga) neretko ulazi u neplaćeni neformalni mentorski odnos. Neki mentori rade pro bono za ugroženu populaciju ili žele da doprinesu rastu lokalne zajednice pa daju besplatne sesije ili formiraju dugoročnija mentorstva sa malim brojem ljudi.

Sa druge strane, nekim mentorima je to profesionalna usluga od koje žive. Spremni su uložiti svoje vreme i znanje kako bi ti uštedeo svoje – i skratio svoj razvojni put. A tebi je to možda vrlo bitno pa si spreman da platiš.

Na kraju, okolnosti mogu ići na ruku plaćanja odnosno neplaćanja. Ako tvoja kompanija plaća mentora – odlično, ne moraš ti. Ako ti imaš neki vremenski ograničen cilj (promeniti posao, razviti brzo neku sposobnost zbog novih okolnosti na poslu ili životu) onda ima više smisla plati mentorstvo kao uslugu. U tom slučaju se neretko mentorske sesije odigravaju rapidno.

Treba li mi (Agile) mentor?

Mentor, Agile ili ne, nije neophodan. Svi smo mi odrasli i (makar u teoriji) sposobni da samostalno naučimo nove stvari, razvijemo se profesionalno i lično. Na primer, nije neophodno da imaš mentora da bi postao Agile coach koji radi sa nekoliko organizacija. To putovanje obično traje nekoliko godina. Ako imaš mentora to putovanje će biti kraće i lakše. Dakle, mentor nije neophodan ali značajno olakšava i ubrzava profesionalni razvoj. Zanimljivije pitanje je „da li mi se isplati da imam mentora?“.

Evo nekoliko pitanja da to proveriš: Kako bi voleo da izgleda tvoj budući profesionalni dan? Koliko brzo i lako želiš da dođeš dotle? Koliko si spreman da uložiš u svoj profesionalni razvoj? Kolika je potencijalna dobit za tebe od te investicije? Koliko si siguran gde treba prvo da se razvijaš? Kako bi tvoj razvoj izgledao sa i bez mentora?

Kako da izaberem mentora?

Ako si se odlučio za mentora, ostaje pitanje – kako odabrati? Tri komponente su bitne: 1) adekvatna stručnost, 2) dobar ljudski odnos i 3) obostrano prihvatljiv dogovor.

Razmisli u kojoj profesiji ili aspektu profesije želiš da se razviješ i potraži mentora sa takvim iskustvom. Upoznaj se sa mentorom da vidiš da li ti odgovara popričaj sa mentorom na nekom događaju, pročitaj blogove, pogledaj video materijal, učestvuj na vebinaru, raspitaj se. Na kraju, popričaj sa mentorom na temu mentorstva – da li je otvoren za mentorstvo, kako bi to izgledalo, šta bi ti želeo, šta bi ti odgovaralo a šta ne itd.

Moja preporuka je da odeš na vebinar ili neki Agile događaj koji porkvia temu u kojoj bi se usavršavao. Možeš videti mentora „na delu“ i svakako se možeš lako pozvati na događaj da započneš razgovor o mentorstvu.

Zaključak

Mentorstvo je odnos između više iskusne i manje iskusne osobe, sa ciljem profesionalnog razvoja manje iskusne osobe. Za efektno mentorstvo je neophodno da je mentor stručan u profesionalnom domenu koji je predmet mentorstva, da manje iskusna osoba prepoznaje iskusniju osobu kao stručnu i želi učiti od nje.

Mentorstvo može biti formalno i neformalno, plaćeno ili neplaćeno. Zanimljivost kod mentorstva u organizacijama jeste da je većina neformalna i indirektno plaćena. Na primer, senior kolega me mentoriše dok radimo – to meni izgleda neformalno, ali mu je to u opisu posla i u sklopu plate.

Kao pojedinac možeš stupiti u mentorstki odnos da ubrzaš svoj profesionalni razvoj. Kako je mentor uložio da bi bio mentor, a ti od toga imaš koristi nije neobično da se mentorstvo plaća. Ukoliko se odličiš za mentora, istraži ima li relevantno iskustvo, učestvuj na konferenciji ili vebinaru i – popričaj sa potencijalnim mentorom – posle razgovora ćeš znati da li je to mentor za tebe.